ЖИВОТ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ЖИВОТ



Не миришу више ни липа ни багрем,
Или моја чула лагано се гасе;
Ех, кад бих могао да се сетим барем
Пре него што сасвим заборавим за се.

Још једном да стрчим низ мокре сокаке
И удишем мирис покисле прашине,
Да ослушнем само те мале кораке
Пре него што душу заробе тишине.

Пре него што росу сузом не назовем,
И са чела скинем капи хладне, мртве,
Хтео бих у снове - снове да дозовем
И да схватим живот који иште жртве.

А липе цветају, багрем већ је свео,
Нигде дашка ветра да мирис донесе;
У одаје маште стао живот цео,
Још тренуци судњи само да се десе.

7 коментара:

  1. ... I da shvatim zivot koji iste zrtve...
    Divno Andjelko!!!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Tako nezno opisujes zivot.
    Svaki trenutak je toliko poseban...
    Pozdrav!
    be happy za blog.rs-a

    ОдговориИзбриши
  3. Nezaboravno detinjstvo, mladost, a na pragu stigla starost..... "U odaje mašte stao život ceo, još trenuci sudnji samo da se dese", zaista impresivno!

    ОдговориИзбриши
  4. ... u odaje mašte stao život ceo...Divno, pesniče!

    ОдговориИзбриши
  5. ,,u odaje maste stao zivot ceo,,....sve dok postoji masta,a masta je kao i snovi,snovi su nada,nada je ceo zivot.Masta=Nada=Zivot...........

    ОдговориИзбриши