Заборавио сам кораке без посртањаСве недосањане снове на дивљем облаку
И ноћи заборавих пуне свитања
Ухапшен од живота у вечитом мраку
Пронашао сам душу у паучини ока
Пијанство у бескрају видика васионе
Заборавио сам уздах у бразди заскока
Заробљен на лађи што неповратно тоне
Заборавио сам мирис росе негажене
Месечеве сенке на девојачким грудима
Пронашао сам мисли звезде угашене
Тежњу ка псима и црвима а не људима
Заборавих сва лутања маглама ума
Разузданост пролећа у освите лета
А сазнадох истину на друму без друма
Убијену жељу да део сам овог света
Из збирке Игра сенки (2004)
Нема коментара:
Постави коментар