НАЈЛЕПШЕ ОЧИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Рам за слике из снова

НАЈЛЕПШЕ ОЧИ



Да ли невиност крију очи твоје
Дубоко сетне – блиско сањиве
Плахе као пчеле кад се роје
Да ли бар некад су сасвим рањиве

Или баш сјај су душе твоје меке
Свебрижне и увек жудње пуне
И неке радости далеке, далеке
Да ли очи су ти топле као струне

Или у лепоти крију своје чини
И осмех што ђаволе је срео
Да ли ме увек воде ка паучини
Или поглед ти је већ за љубав зрео


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман7. фебруар 2011. 11:30

    Или баш сјај су душе твоје меке
    Свебрижне и увек жудње пуне
    И неке радости далеке, далеке
    Да ли очи су ти топле као струне

    Kao strune sto su takle mene
    dok gledao sam oci snene.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.