МАГНОВЕЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Сан напукле јаве

МАГНОВЕЊЕ



Тражио сам те – у мислима
Разапео самоћу
На крсту истине – наде стидљиве

Заборавио сам твоје име
Искидано у мени дозивањем
У магли сутона живота

Док чекам те у мајској зори
А не знам
Да ли у прошлој или будућоj




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

4 коментара:

  1. Анониман26. април 2011. 11:05

    Zašto svi bežimo u misli... Prelepo!

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман26. април 2011. 11:50

    U mislima i masti, mozemo biti uvek sa onim koga zelimo i volimo...u stvarnosti tek ponekad...

    Zaista prelepO, SJAJNO!

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман06. мај 2011. 17:38

    I znam da ces doci,
    trazenju ce istinitost nade
    iscrtati put.

    Iz misli ces se roditi,
    kroz maglu krceci put
    kroz samocu
    do mene.

    Stvarnost je ono sto se rodi u mislima.

    Moje postovanje poeti!

    Sladja

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман02. јун 2011. 23:12

    Stvarnost je ova pjesma,stvarnost je mašta i san jer su dio nas!Perfektno! :)

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019, Ноћи вучјег зова, 2020. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.