ПЕЊАЊЕ ДОЛЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ПЕЊАЊЕ ДОЛЕ



Ставише ми маску од невидљиве пене
У представи да играм ролу њима знану
Да срећна луда будем на ивици стене
Што мрклу таму иште и у светлом дану.

И ја се предах лако тој руљи сна празног
Изгубих јутра и росу – и мирис кише
Не видех ни сунца сјај од сјаја им лажног
Нит се могу сећати ичег мојег више.

А маске ће пасти – знам – једино мени
И ја ћу тад хтети да се јутра сетим
Али већ ћу бити на тој стрмој стени
Као рањен соко са жељом да летим.

1 коментар:

  1. Анониман4. мај 2011. 11:48

    Ставише ми маску од невидљиве пене
    У представи да играм ролу њима знану
    Да срећна луда будем на ивици стене
    Што мрклу таму иште и у светлом дану.

    Treba li se jos nesto dodati?

    Znate Vi pesnice, bas znate...
    Postovanje za vase stvaralastvo!

    Ana Senkjevic

    ОдговориИзбриши