ЧИТАОЦУ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ЧИТАОЦУ



Само сам песник
Знај то
Док читаш моје риме

И нисам љубави весник
А ни зло
У стиху нећеш ми наћи име

У сваком слову себе део
Једино тражи
Из душе просуте по папиру

Јер живот један невесео
Или пун лажи
Осетићеш у срца немиру

И знаћеш јасно као дан
Шта пише
У стиху и иза њега

Ако ми украдеш сан
Да ме збрише
У ноћи црњој од свега

Јер песник сам само
То знај
Док моја реч те весели или дражи

И нисам ту – нисам ни тамо
Можда тек смирај
Или зрно песка на плажи

3 коментара:

  1. Kad god citam ovo prolece razasuto po papiru,krenu mi suze,da li sam previse osetljiva ili ti znas kako da dodirnes srce svojim stihovima,pre bi rekla ovo drugo

    ОдговориИзбриши
  2. Biti pesnik samo ! Pa zar je to malo?
    Divno, pesnički sigurno , dopire , dotiče a šata bi trebalo više!

    ОдговориИзбриши