ДАЉИНА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ДАЉИНА



Поноћ већ је прошла
И срце лудо бије,
А нека угасла звезда
Љубав од мене крије,
Ноћ ми на душу пала
И боју у њу ставља,
О где је моја љубав
И што се не јавља.

А где да нађем дан
Који те мени води,
Како да преживим ноћ
Што те од мене крије,
Где су путеви
Ка вечној слободи,
Где трачак наде
Што снове ми пије.

3 коментара:

  1. Анониман21. мај 2011. 12:18

    Bože...

    Ana Senkjevič

    ОдговориИзбриши
  2. "A gde da nađem dan
    Koji te meni vodi..."
    Svaka Vaša reč i svaki Vaš stih duboka emocija, velika ljubav!
    Sramežljivo komentarišem pesničke veličine, ali uživam u njihovim ostvarenjima.

    ОдговориИзбриши