ДАН У ОЧИМА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

ДАН У ОЧИМА



Не сећам се ничег више
Осим твог погледа
Водњикавог
Топлог као сунце септембарско
Не сећам се ни да си страсно грлила ме
Ни твог знојавог длана
У мојој руци
Не сећам се твога вриска
Дуго чуваног у дубинама жудње
Не сећам се
Ни да си била у песми мојој
Ничег
Осим погледа што ме мази
Погледа што прича у тишини
Што ме теши
Што ме као вино пије
Само
Погледа твог.


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.