ПЕСНИК — Анђелко Заблаћански — Поезија

ПЕСНИК



Милић од Мачве - Портрет Боре Д. Симића
Бори Д. Симићу

Колико пута је рањени славуј слетео на мој длан
Да пронађе уточиште у топлини болне душе моје;
Колико пута је мој понос скривао суза његових трен,
А кидао ми небеско срце као илузију без боје.

Колико пута је тишина немилосрдно парала уши,
Док ноћ је издисала над мојим уснама и папиром;
Песнику у мени не веровах да реч све може да руши,
Иако бесконачно борим се са својим сном и немиром.

Колико пута питања на већ знане одговоре тражим,
Разапет на стубу чекања и самотног привиђења;
Колико пута сам кушао да машту више не дражим,
Али залуд – кад ме ишту бол и дрска моја сновиђења.

6 коментара:

  1. Анониман10. јун 2011. 10:30

    Topla i potresna pesma pesnaika o pesniku!

    Divno, divno Andjelko...

    ОдговориИзбриши
  2. Бора Д. Симић: УСПАВАНКА
    (слепој мајци Љубици)

    Сни сном радосним, цвете милорасти,
    Походи те срећа као злато чедна
    Док влати осмеха по ливади пластиш
    Убога је тама дана недогледна

    Спи
    Сруши се пуста кровињара брига
    Спаде тешко блато с точкова таљига
    Избледеше слова из свих црних књига

    Спавај
    И надгледај очима без вида
    Син Твој будан сања
    Кулу песме зида.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман10. јун 2011. 17:19

    Dragi Andjelko,
    divno je sto si postavio ovu pesmu, to samo potvredjuje tvoju velicinu, sirokogrudost i iznad
    svega ljudskost.

    Samo veliki ljudi i veliki pesnici mogu tako nesto!

    Divim ti se!

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман10. јун 2011. 17:29

    A pesma, malo je reci lepa kao majka...

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман10. јун 2011. 18:15

    Колико пута сам кушао да машту више не дражим,
    Али залуд – кад ме ишту бол и дрска моја сновиђе.

    Bravo Poeto.

    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман11. јун 2011. 12:46

    prekrasne pesme pises!

    ОдговориИзбриши