Author Details
Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019, Ноћи вучјег зова, 2020. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019.
Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Suze su lek koji leci isplakanjem...
ОдговориИзбришиИли како би рекла Мирјана Бобић: "сузе су ОК".
ОдговориИзбришиАли, не треба ни бисере у блато бацати, рекао је неко.
Postoje i suze koje ne vidi niko, koje se u dušu sliju, a te najviše bole... Pesma savršena!
ОдговориИзбришиUH!VAU!Lepo...tuzno...:(((
ОдговориИзбришиLepo...
ОдговориИзбриши