ЖЕНА С ИМЕНОМ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ЖЕНА С ИМЕНОМ



Где је жена којој могу рећи
Ти си моја нада изгубљена
Где је жена – траг ми мртвој срећи
И у чежњи страст ми уплашена

Где је жена са ветром у коси
И погледом у стид загледаним
Где је жена што слутње не носи
На воћкама прерано обраним

Где је жена што мислима краде
Сваки сан ми беспућем зачаран
Где је жена у дрхтају браде
Док ми живот пролази нестваран

3 коментара:

  1. Анониман2. јун 2011. 09:53

    Gde je čovek kojem bih ja to isto mogla reći... Prelepa pesma Anđelko!

    ОдговориИзбриши
  2. Žena sa imenom, gde je? Pa u Vašoj ljubavi pesniče!

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман2. јун 2011. 17:39

    Da,da,savrseno...

    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши