ПРИВИЂЕЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ПРИВИЂЕЊЕ



Сав бескрај свемира
На један дан мог живота паде
И сан као слутња чудну моћ ми даде
У ноћи бола и немира.

У тами ћутке стоје
Све звезде водиље погашене
Још само светле моје очи уплашене
О Боже - чега се то боје?

1 коментар:

  1. Анониман29. јун 2011. 09:05

    boje se sreće, jer je ona koketa, ne zna se čas kad dolazi, kad odlazi i sobom uvek nosi i neizvesnost ostanka. očima je potrebno obećnje da će se sreća koja dođe i zadržati, a tu garanciju nikada niko ne može da da....ipak, oči ne treba da se boje, jer se sreća sastoji od niza srećnih trenutaka, i svaki treba dočekati kao dragog i dugo očekivanog gosta.
    Tanja Vučić

    ОдговориИзбриши