ПРИВИЂЕЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Рам за слике из снова

ПРИВИЂЕЊЕ



Сав бескрај свемира
На један дан мог живота паде
И сан као слутња чудну моћ ми даде
У ноћи бола и немира.

У тами ћутке стоје
Све звезде водиље погашене
Још само светле моје очи уплашене
О Боже - чега се то боје?


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман29. јун 2011. 09:05

    boje se sreće, jer je ona koketa, ne zna se čas kad dolazi, kad odlazi i sobom uvek nosi i neizvesnost ostanka. očima je potrebno obećnje da će se sreća koja dođe i zadržati, a tu garanciju nikada niko ne može da da....ipak, oči ne treba da se boje, jer se sreća sastoji od niza srećnih trenutaka, i svaki treba dočekati kao dragog i dugo očekivanog gosta.
    Tanja Vučić

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.