СВРШЕТАК СНА - Поезија Анђелка Заблаћанског

СВРШЕТАК СНА



Палим последњу ноћну
Или прву јутарњу цигарету
Не знам – јер
Од твог погледа ноћ се разданила
Зора постидела
И сасвим зажмурила

У мојим очима јутро убијено
Раскомадано као лешина
И разбацано по згужваном папиру
Страхујући да
Свитање не доноси нови дан
Већ сутоне у моје снове пепељасте

Јер ноћас је
Један дечак рањен надом голом
Један песник је умро
У лепоти сновиђења страсти
У жељи
Да напише најлепшу љубавну песму
А љубавник се закључао
Катанцима даљине дубоко у себи

А јутро – ипак – дође
Не доносећи ништа ново.

3 коментара:

  1. Анониман01. јул 2011. 18:37

    TANJA VUČIĆ
    svaka noć ostAvi krvave tragove na dečačkim dušama i nevinim ženskim rečima. šta se to desi kada dežurni sveci zanemare dužnosti, pa se šareni krčag otvorenih duša razbije u paramparčad. jedino gluvodopski ranjenici mogu da pokupe krhotine i naprave novi mozaik- novi RAM ZA SNOVE

    ОдговориИзбриши
  2. Јер ноћас је
    Један дечак рањен надом голом
    Један песник је умро
    У лепоти сновиђења страсти
    duša ne umire ....a pjesnik nikada

    ОдговориИзбриши