Или прву јутарњу цигарету
Не знам – јер
Од твог погледа ноћ се разданила
Зора постидела
И сасвим зажмурила
У мојим очима јутро убијено
Раскомадано као лешина
И разбацано по згужваном папиру
Страхујући да
Свитање не доноси нови дан
Већ сутоне у моје снове пепељасте
Јер ноћас је
Један дечак рањен надом голом
Један песник је умро
У лепоти сновиђења страсти
У жељи
Да напише најлепшу љубавну песму
А љубавник се закључао
Катанцима даљине дубоко у себи
А јутро – ипак – дође
Не доносећи ништа ново.
TANJA VUČIĆ
ОдговориИзбришиsvaka noć ostAvi krvave tragove na dečačkim dušama i nevinim ženskim rečima. šta se to desi kada dežurni sveci zanemare dužnosti, pa se šareni krčag otvorenih duša razbije u paramparčad. jedino gluvodopski ranjenici mogu da pokupe krhotine i naprave novi mozaik- novi RAM ZA SNOVE
Јер ноћас је
ОдговориИзбришиЈедан дечак рањен надом голом
Један песник је умро
У лепоти сновиђења страсти
duša ne umire ....a pjesnik nikada
Umro u lepoti snovidjenja.. Razmislio bih..
ОдговориИзбриши