ИЗГУБЉЕНИ САН - Поезија Анђелка Заблаћанског

ИЗГУБЉЕНИ САН



Теби даћу све

И срце – и душу уморну
Све мисли загледане у даљину

Даћу ти песме жудњом писане
И оне несрочене у самоћи

Поглед сањиве чежње даћу
И живот – ако треба – безвредни
Мој

Једино не могу
Тело своје да ти дам
Јер су га звери давно већ
Растргле и појеле у сласти

И сад
Бестелесан лутам кроз време
Тражећи
Заувек изгубљен ми сан.

5 коментара:

  1. Анониман22. јун 2011. 12:10

    Daću ti pola tela svog, jer život moj je tvoj...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман22. јун 2011. 20:37

    Gospode,Boze,ovo gadja posred srca...Uh!

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман23. јун 2011. 11:20

    Растргле и појеле у сласти...Требало би:..." у сласт. Овако је рогобатно, изазива утисак дијалекатских говора, што није стил и клима ове песме1

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман24. јун 2011. 12:14

    Jovana Vitas

    nominativ, сласт, сласти.
    genitiv, сласти, сласти.
    dativ, сласти, сластима.
    akuzativ, сласт, сласти.
    vokativ, сласти, сласти ...itd
    Nisam sigurna, ali cini mi se, da je imenica slast u pomenutom stihu u dativu, tako da je pesnik mozda i u pravu. Ali bez obzira na gramatiku, poeziji se takve stvari ne zameraju.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман29. јун 2011. 09:12

    U dativu su, vidi se jasno. Uostalom, taj anonimni i ne vredi ništa ako nije potpisan. Pesma je toliko jasna i lepa, da je ovo "anonimnog" zameranje, samo traženje dlake u jajetu. Ne volim malicioznost.

    A šta je to u dijalekatskim govorima loše i neprijatno_?! Ne vidim.

    Tanja Vučuć

    ОдговориИзбриши