И срце – и душу уморну
Све мисли загледане у даљину
Даћу ти песме жудњом писане
И оне несрочене у самоћи
Поглед сањиве чежње даћу
И живот – ако треба – безвредни
Мој
Једино не могу
Тело своје да ти дам
Јер су га звери давно већ
Растргле и појеле у сласти
И сад
Бестелесан лутам кроз време
Тражећи
Заувек изгубљен ми сан.
Daću ti pola tela svog, jer život moj je tvoj...
ОдговориИзбришиGospode,Boze,ovo gadja posred srca...Uh!
ОдговориИзбришиРастргле и појеле у сласти...Требало би:..." у сласт. Овако је рогобатно, изазива утисак дијалекатских говора, што није стил и клима ове песме1
ОдговориИзбришиJovana Vitas
ОдговориИзбришиnominativ, сласт, сласти.
genitiv, сласти, сласти.
dativ, сласти, сластима.
akuzativ, сласт, сласти.
vokativ, сласти, сласти ...itd
Nisam sigurna, ali cini mi se, da je imenica slast u pomenutom stihu u dativu, tako da je pesnik mozda i u pravu. Ali bez obzira na gramatiku, poeziji se takve stvari ne zameraju.
U dativu su, vidi se jasno. Uostalom, taj anonimni i ne vredi ništa ako nije potpisan. Pesma je toliko jasna i lepa, da je ovo "anonimnog" zameranje, samo traženje dlake u jajetu. Ne volim malicioznost.
ОдговориИзбришиA šta je to u dijalekatskim govorima loše i neprijatno_?! Ne vidim.
Tanja Vučuć