ИЗГУБЉЕНИ САН — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Сан напукле јаве

ИЗГУБЉЕНИ САН



Теби даћу све

И срце – и душу уморну
Све мисли загледане у даљину

Даћу ти песме жудњом писане
И оне несрочене у самоћи

Поглед сањиве чежње даћу
И живот – ако треба – безвредни
Мој

Једино не могу
Тело своје да ти дам
Јер су га звери давно већ
Растргле и појеле у сласти

И сад
Бестелесан лутам кроз време
Тражећи
Заувек изгубљен ми сан.

Из збирке Сан напукле јаве (2009)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке

5 коментара:

  1. Анониман22 јун, 2011

    Daću ti pola tela svog, jer život moj je tvoj...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман22 јун, 2011

    Gospode,Boze,ovo gadja posred srca...Uh!

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман23 јун, 2011

    Растргле и појеле у сласти...Требало би:..." у сласт. Овако је рогобатно, изазива утисак дијалекатских говора, што није стил и клима ове песме1

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман24 јун, 2011

    Jovana Vitas

    nominativ, сласт, сласти.
    genitiv, сласти, сласти.
    dativ, сласти, сластима.
    akuzativ, сласт, сласти.
    vokativ, сласти, сласти ...itd
    Nisam sigurna, ali cini mi se, da je imenica slast u pomenutom stihu u dativu, tako da je pesnik mozda i u pravu. Ali bez obzira na gramatiku, poeziji se takve stvari ne zameraju.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман29 јун, 2011

    U dativu su, vidi se jasno. Uostalom, taj anonimni i ne vredi ništa ako nije potpisan. Pesma je toliko jasna i lepa, da je ovo "anonimnog" zameranje, samo traženje dlake u jajetu. Ne volim malicioznost.

    A šta je to u dijalekatskim govorima loše i neprijatno_?! Ne vidim.

    Tanja Vučuć

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.