ОСМЕХ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Сан напукле јаве

ОСМЕХ



Дошла си да ми осмех
Између црних обрва ставиш
Добротом га урежеш
Да се на потиљку види
Али заборавила си чаробну реч
Или су врата радости дуго већ
У мом погледу закључана
И не опазих те разиграну
Како корацима љубави
Кроз моје песме путујеш одавно
У слутњи једино
Да ноћ те доводи мени
Само да те јутро украде
И врати почетку – дану без осмеха
Обичној пролазности сна.

Из збирке Сан напукле јаве (2009)




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман25. јун 2011. 11:37

    Otključaj ta vrata, da san postane neprolazan, da se pretvori u javu...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.