Чудне снове већ ноћима сањам
Самог себе као звер прогањам
Замке ставим – све их заборавим
Да што лакше ту зверку уловим
Пушка трешти – стрела одапета
Звер у мени с очима детета
Уплашим се – сам од себе бежим
Пред нишаном сопственим се јежим
И све хоћу да се у жбун склоним
Мисли, поглед небу да поклоним
Да све звери заборавим тако
Али ловац тад стигне ме лако
Звер у мени тргне се са риком
Уплаши се – не верује ником
Тад и ловац страху се зачуди
Избезумљен из сна се пробуди.
Самог себе као звер прогањам
Замке ставим – све их заборавим
Да што лакше ту зверку уловим
Пушка трешти – стрела одапета
Звер у мени с очима детета
Уплашим се – сам од себе бежим
Пред нишаном сопственим се јежим
И све хоћу да се у жбун склоним
Мисли, поглед небу да поклоним
Да све звери заборавим тако
Али ловац тад стигне ме лако
Звер у мени тргне се са риком
Уплаши се – не верује ником
Тад и ловац страху се зачуди
Избезумљен из сна се пробуди.
Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Нема коментара:
Постави коментар