
Оне што се не кажу увек и свима –
И како да у све речено верујем
Изгубљен у твојим и мојим ноћима
Док уснама све што је минуло псујем
А пун жудње за срећом ти у очима
Како да разум чује срца трептања –
Једину меру истине у љубави –
У осмеху дочека сва шапутања
И тако сваку сумњу вером удави
Да чедна јава у миру све досања
И све лудости и сав јед заборави
Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Нема коментара:
Постави коментар