Оне што се
не кажу увек и свима –
И како да у све речено верујем
Изгубљен у
твојим и мојим ноћима
Док уснама све што је минуло псујем
А пун жудње
за срећом ти у очима
Како да
разум чује срца трептања –
Једину меру
истине у љубави –
У осмеху дочека сва шапутања
И тако сваку
сумњу вером удави
Да чедна јава у миру све досања
И све
лудости и сав јед заборави
Нема коментара:
Постави коментар