ВРАЋАЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ВРАЋАЊЕ



Миришу прозорска окна
Твојим ликом
Док у сваком зраку сунца
Тебе тражим
И ћутим пред даљином
Болу великом
Јер ћутњом тек умем
Далеку да те мазим

Сећање од јуче
У крило ми село
Цупкам га и грлим
Као отац чедо
И тад
Затрепери срце ми весело
Да љубим ти лице
Сво од чежње бледо

Онда
Осмех падне на усне самоће
У сазнању душе
Да опет ћеш бити
Долазеће време
И најслађе воће
Чију сласт
Заједно жудни ћемо пити

Нема коментара:

Постави коментар