БАЧЕНЕ МИСЛИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

БАЧЕНЕ МИСЛИ



Бору сломљене гране
сунце ноћ буди
у мени бол да сване

исток ми очи траже
уморне капке
даљина ћутњом слаже

тек слутим траг буђењу
сном наопаким
сам на прохладном стењу

самоћа јутро мори
осећањима
у срцу празни говори

дан пуца длановима
челом знојавим
мисли бачене псима

грактањем подне свлаче
вране у лету
чекање душом плаче

сутон ће све да смири
очи кад склопим
из таме тишина вири

ноћ наде сахрањује
или их буди
криком песника псује

а бору врхове грана
месец поломио
сећањем љутих рана


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.