БЕКСТВО — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

БЕКСТВО



Побећи од света, побећи од себе
Куда – овог дана уморног од магле
Сем најдубљој тами срца које зебе
И ту бол сакрити као убод игле.

Побећи људима, побећи животу
Куда – овог дана мртвог ми погледа
Сем грлу без суза најцрњем сомоту
И ту сачекати језу санте леда.

Побећи празнини у себи и свему
Куда – овог дана звонког од тишине
Сем у тупост главе, жеље ну у чему
И ту вечно бити као део тмине.


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.