ПРИЈАТЕЉУ – ПЕСНИЧЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

ПРИЈАТЕЉУ – ПЕСНИЧЕ



Потражи ме у праскозорја
Кад снови ти постану приче празне
Потражи ме у предевечерја
Кад душу ти обузму туге разне.

Потражи ме међу птицама
Још наду храним плаветнилом неба
Тражи ме и међу просјацима
Још љубав иштем као кору хлеба.

Потражи ме међу капима кише
На јесењем лишћу што лагано мре
И не криј свој бол никад више
Сузе само могу душу да разбистре.

А ако не нађеш ме нигде баш
Веруј – ниси узалуд тражио
У неком стиху сам – сигурно знаш
Можда се ниси довољно трудио.


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.