Свако зрно среће увек с болом клија
Чедности сам дао сан досневан грехом
У простору само бескрај недођија
Вриску сам дамаре будио тишином
Оглувеле наде у сањива јутра
Све мисли у магли орао ведрином
И у сваком јуче изгубио сутра
Бежао од себе испред огледала
Стазом што вијуга баш у моје зене
Да никад не сазнам шта је судба крала
Ни колико таме има у дну мене
Ова песма као и њен аутор, остаће да живе кад сва времена прођу и када се светови уруше у заборав.
ОдговориИзбришиСавршено, поето!
UH!Ipak, hvala Vam.
ОдговориИзбришиOvde bi se imalo mnoogo toga reci, ali da skratim samo na dve SVAKA CAST !
ОдговориИзбришиPohvale me uvek zbune i jednostavno ne umem nista reci, osim, HVALA VAM!
ОдговориИзбриши"Чедности сам дао сан досневан грехом"
ОдговориИзбришиLepe reči ispisane rukom pravog poete.Što je meni najlepše što su reči razumljive,mojoj duši bliske.
То и јесте циљ поезије (често понављам ову синтагму, али морам ради поезије јер је већ на ивици суноврата), а не да се питамо шта ли она метафора значи, шта ли је песник рекао. Хвала.
ИзбришиВриску сам дамаре будио тишином...
ОдговориИзбриши