ЖУДЊА — Поезија Анђелка Заблаћанског
| Птица на прозору

ЖУДЊА



Памет опет изгубићу
у дубини очију твојих
и душу
пуну ожиљака
ставићу на твој длан

а руке
као жудњу
у венац од коприва
свићу
у замршеној ти коси


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман14. август 2012. 10:07

    Кратка, а тако лепа, јасна...

    а руке
    као жудњу
    у венац од коприва
    свићу
    у замршеној ти коси

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.