Памет опет изгубићу
у дубини очију твојих
и душу
пуну ожиљака
ставићу на твој длан
а руке
као жудњу
у венац од коприва
свићу
у замршеној ти коси
у дубини очију твојих
и душу
пуну ожиљака
ставићу на твој длан
а руке
као жудњу
у венац од коприва
свићу
у замршеној ти коси
Кратка, а тако лепа, јасна...
ОдговориИзбришиа руке
као жудњу
у венац од коприва
свићу
у замршеној ти коси