СТРАХ ОД РЕЧИ — Анђелко Заблаћански — Поезија

СТРАХ ОД РЕЧИ



Откуд ти толико таме
на сићушном длану
у широком оку -
песниче?

У тунелу сам
тунелу још непрокопаном
у очају -
јадниче!

А где је светлост
коју ти дадоше
да као опомена пара уши -
песниче?

Уз богове је угаснула
са страхом од речи
и безнађем -
јадниче!

1 коментар:

  1. Страх је реч за неке болести, а за друге - осетљивост да не боли. Поздрав из Пољске.

    ОдговориИзбриши