БЕЗ НАСЛОВА - Поезија Анђелка Заблаћанског

БЕЗ НАСЛОВА



Зашто ћуте ноћас
Пси што на звезде лају
А лају пахуље снега
На мом длану и мојој коси

Зашто ћути тетреб
У крошњи поспаног бора
А гракћу вране –
Слетевши на моје кости

Где ноћас бежи пламен
Чега се плаше очи
Заспале међу капима росе
Дох ветар хучећи носи
Косу – очи – кости

Јер ноћас упорно ћуте
Казаљке уморног срца
Мада већ дуго слушам
Ритам ми незнани

Нема коментара:

Постави коментар