БЕЗ НАСЛОВА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

БЕЗ НАСЛОВА



Зашто ћуте ноћас
Пси што на звезде лају
А лају пахуље снега
На мом длану и мојој коси

Зашто ћути тетреб
У крошњи поспаног бора
А гракћу вране –
Слетевши на моје кости

Где ноћас бежи пламен
Чега се плаше очи
Заспале међу капима росе
Док ветар хучећи носи
Косу – очи – кости

Јер ноћас упорно ћуте
Казаљке уморног срца
Мада већ дуго слушам
Ритам ми незнани

Из збирке Раскршћа несанице (2011)



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.