СУТРА - Поезија Анђелка Заблаћанског

СУТРА



Данс још нека невидљива нит нас веже
И можда због тога у грлу нас стеже
Јер сутра ће ту нит неко да пререже
Мада ће и даље нешто да нас веже

И док верујемо да смо слободни
Сутра ће сећање да нас прогања
И смејаћемо се осмехом што боли
Несвесни свога умирања

Јануар 1995.

Нема коментара:

Постави коментар