СЕНКЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

СЕНКЕ



Прогањају ме сенке
прате ме кроз снове
заслепљују поглед у сутра
лажу ме о јуче
прећуткују данас.

Прогањају ме сенке
црне као мисли моје
упорне као лажне наде
не могу им побећи –
јер сам једна од њих.

Нема коментара:

Постави коментар