Кад усред густе таме видиш црно зрнцеИ то црнило несносно погледом лута
Тад јасно знаћеш да су ти украли Сунце
И да си већ стигао до ивице пута.
Тад очи несном склопи – дуго, дуго ћути
Не тражи ништа, никог – сам у себи буди
И слушај како тама звони што бол слути
Док негде далеко, у сну неком, све руди.
И ћутећи тако пусти да обузме чула
Музика мртвог дана и воњ празног јутра
Док на душу ти капље мисао сва трула
Од чежње да будеш изван сваког сутра
Поштовани господине,
ОдговориИзбришиПоштујући Ваше основне захтјеве при преузимању текстова и објављивању, био сам толико слободан да сам на мом блогу објавио ову предивну пјесму. Надам се да сте сагласни, али на Вама је ипак да то одобрите... Нећу се стварно љутити, ако из било којег разлога ту сагласност одбијете.
Пријатељски поздрав!
Поштовани,
ИзбришиДраго ми је да Вам се допала песма и верујем да сте испоштовали захтев приликом преузимања моје песме (сад сам посети Ваш блог и уверио се да јесте) па заиста нема разлога да се супроставим Вашој објави. Напротив, драго ми је. Сврха овог захтева који сам поставио је само да се објави повратна веза до мог блога.
Најсрдачнији поздрав.