СРБИЈА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

СРБИЈА



(Карађорђу)

Слетешe на твоја већ уморна поља
Црне птице у крви огрезле
Мислећи – ваљда – прошла те је воља
Да чуваш понос на своје витеза

Мислећи да немаш ни синове своје
Што сопственом крвљу заливају жито
Крвљу за мир и свој комад проје
И за Име свето – увек поносито

Или мислише – њима си се дала
Као удовица већ укопнику
О, да ли си тако ниско пала
Да верујеш баш сваком грешнику

Јер ти си опет нема – никада дрска
Земљо што још ти крваре све бразде
Зар да будеш самој себи мрска
Док ти стазе на крвнике базде

(1988)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.