СРБИЈА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

СРБИЈА



(Карађорђу)

Слетешe на твоја већ уморна поља
Црне птице у крви огрезле
Мислећи – ваљда – прошла те је воља
Да чуваш понос на своје витеза

Мислећи да немаш ни синове своје
Што сопственом крвљу заливају жито
Крвљу за мир и свој комад проје
И за Име свето – увек поносито

Или мислише – њима си се дала
Као удовица већ укопнику
О, да ли си тако ниско пала
Да верујеш баш сваком грешнику

Јер ти си опет нема – никада дрска
Земљо што још ти крваре све бразде
Зар да будеш самој себи мрска
Док ти стазе на крвнике базде

(1988)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.