НОЋ — Анђелко Заблаћански — Поезија

НОЋ



Тишина пољима језди
ноћ је
у крошњама узрелих шљива
у мирису сена
ноћ је на небу без звезда
испод ластиног крила
у погаженој трави
ноћ је
и тама све окива
само још песник сања
будан
само у његовој соби
бестидних звезда је рој.

Нема коментара:

Постави коментар