ВЕРУЈ МИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

ВЕРУЈ МИ



Желим те бестидно очима без зене
Даљином осакаћеним рукама бола
Желим те мирноћом човека из сене
И немиром неухватног ми пребола.

Желим те тишином моје стидне маште
Недореченошћу расцвалих сновиђења
Желим те росом свих цветова из баште
И нетрагом мог ума и мог усхићења.

Желим те занемелим уснама самоће
Мада си ми предалека као васељена
Желим те ухваћен замком нејасноће
Да ли си добра вила или само жена.


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.