КЛЕЧАЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

КЛЕЧАЊЕ



Дотакнем ли тек онако
сећањем
струне у празној глави
жица сна зајецаће
у сопственом еху
под гудалом живота

Развучем ли у немару
мех хармонике без дирки
у изгубљеном даху
заборав ће да заплаче
у мојим грудима

Затрубим ли у самоћи
писком тишине
просуте по папиру
све нестаће
кад пред безумношћу
понос клечи

2 коментара: