УКРАДЕНИ ОСМЕХ - Поезија Анђелка Заблаћанског

УКРАДЕНИ ОСМЕХ



Све је речи већ однео ветар
Свака се нада разбила о стење
Само очи још упорно траже
Један осмех - један мио осмех

Док магла пада по пољу сећања
И тишина се лукаво прикрада
Опет се нада разбије ми свака
И опет очи траже један осмех

А опет таму грле руке моје
Док летња ноћ је месечине пуна
Бар кад бих знао ко тај осмех краде
И ко моје очи дуго заварава

2 коментара:

  1. Анониман06. мај 2013. 01:09

    Suze su krenule dok sam čitao...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Песма је да права тек кад дубоко такне читаоца. Хвала!

      Избриши