КРОЗ НОЋ — Анђелко Заблаћански — Поезија

КРОЗ НОЋ



Ноћ ми б
ежи – јутро не стиже
А у твом погледу дан

У крилу носиш котарицу сна
И на грудима пољупце
Заборављене у мислима

На мојим длановима даљина
Као отисци урезана чежња

Гледам те – а не знам где си
На један уздах можда тек
Или са друге планете

А по сву ноћ у крилу ми седиш
Умиваш ми сутоне
Росама далеког јутра.

Из збирке Сан напукле јаве (2009)

Нема коментара:

Постави коментар