Вриснуо бих док још имам снаге

Да из бола поуке извучем

Да све патње упрегнем ко раге

И у вриску до гола се свучем.

Вриснуо бих – али ко ће чути

У тој вреви безразложних речи

Зато ћутим - а знам где су пути

Овом јаду што се на ме бечи.

Тај врисак ће остати у мени

Да у души тишином одзвања

У таласу чежње што се пени

И у нади невештој да сања.

И све тако избледеће слике

Испред прага на отарку снова

Или, можда, жудње превелике

У мислима само разбацана слова.