СТРЕПЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија

СТРЕПЊА



Кључају у мени стрепња и надежда;
Буде се сећања, дрхте мисли моје:
Како ту даљину око да сагледа
Док се у пољубац усне нам не споје.

Још три ноћи тамне и зоре без росе;
Три уздаха болна и снова без боје;
Три жеље да опет мрсим дуге косе,
И у твом погледу нађем очи своје.

Три су ноћи прошле, славуји сад ћуте;
И сваки нов дан се у облаку губи;
Још колико ноћи руке да те слуте,
А самоћа да те дашком ветра љуби?

Нема коментара:

Постави коментар