О, доброте твоје
Ору те и псују
Кажу, некад слажеш
У звезде те кују
И опет псују
А ти увек, увек дајеш.
Знојем те натопише твоји
Њином крвљу туђа рука
А ти све трпиш
Кад некад те пљују
Мећу на сто мука
И опет псују
Остајеш без јаука
О, доброте твоје
Испод коре хлеба земљо
Тврди длани те мазе
Воле и псују
Као очи пазе
У бразди злато кују
Сељанка и сељо
Из збирке Рам за слике из снова (1992)
Ору те и псују
Кажу, некад слажеш
У звезде те кују
И опет псују
А ти увек, увек дајеш.
Знојем те натопише твоји
Њином крвљу туђа рука
А ти све трпиш
Кад некад те пљују
Мећу на сто мука
И опет псују
Остајеш без јаука
О, доброте твоје
Испод коре хлеба земљо
Тврди длани те мазе
Воле и псују
Као очи пазе
У бразди злато кују
Сељанка и сељо
Нема коментара:
Постави коментар