Убраћу петнаест каранфила
румених као усне твоје
прескочићу петнаест степеника
ди куле твојих снова
и петнаест дана вишка
заборавићу да постоје
а петнаест лета
продаћу на пијаци душа
онима што се година боје.

Петнаест ружиних пупољака
уплетених у коси твојој
као зора и сутон изгубиће се
са петнаест капи росе
у очима жудње
а петнаест лета
продаћу на пијаци душа
онима што се година боје.

Петнаест пута ћу рећи
да и руже и каранфили
стиде се твоје лепоте
и да петнаест капи росе
не блистају као очи твоје
а петнаест лета
продаћу на пијаци душа
онима што се година боје.

И петнаест суза пијаних
исплакаћу на твом рамену
и налити их у чашу жеља
да их испијем сакривен од погледа
јер петнаест лета
продајем на пијаци душа
већ дуго самом себи.