УЗ ТЕБЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

УЗ ТЕБЕ



Како бих без тебе знао када свиће
Ноћ без звезда само болом заробљена
И како из тмине светлост се пролиће
У погледу моме мртвих сажаљења

Како да без тебе увек се пробудим
Из понора тамних свих бесаних ноћи
Да јутро загрлим и с њим се изљубим
Како све то могу без твоје помоћи

Зато ћу да ћутим – речи су сувишне
Гледаћу те само ко Богиња да си
Јер уз тебе само победићу тмине
И душом упити светлост што те краси

(Из збирке Пијано праскозорје, 2014)

1 коментар:

  1. Анониман22. јун 2013. 15:01

    Vaša duša, baš kao i školjka kad se otvori, najlepši biser iznedri, pesmu.
    Pesme Vaše su biseri u niski koja se zove Anđelko Zablaćanski.

    Anonimna

    ОдговориИзбриши