ЖЕНСКА ЛЕПОТА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Рам за слике из снова

ЖЕНСКА ЛЕПОТА



Написаћу за те један стих
Не стих – већ песму целу
Не једну – већ хиљаде њих
Да опевам ватре у твом телу.

Да опевам усне покајнице
Што ме трују и лек дају
И те очи бистре изворице
Што ме хладе а студ отапају.

Певаћу и о пупољка два
Чији мирис и белина
Краду души веровања сва
Да је човек без жене целина.

А тек ноге – два потока
Што ме воде у море сласти
Још и руке – два поскока
Немирне ко твоје страсти.

Зато ћу песму написати
Не једну – већ хиљаде њих
Али лепоту ти нећу описати
Јер лепша си него сваки стих.

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман4. децембар 2013. 00:37

    Ali lepotu ti necu opisati jer lepsa si nego svaki stih... upravo tako, zenska lepota je nepresusna, a ti o njoj pises divno, najlepse, pretaces je u svaku pesmu iznova,

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.