ДНО — Анђелко Заблаћански — Поезија

ДНО



Пашће најцрња сенка
Као ораховог лишћа хлад
На обичан сан

Прхнуће мртав голуб
Из уморне душе –
Умреће нада

Нестаће свитања мека
На периферији града
Заспаће пијанство и глад
А пробудиће се дан
Сасвим угушен

Нема коментара:

Постави коментар