Суштина на измаку воље у нади тражи спас
Док безнађе недогледом се шири тупошћу чула
Сањару несни искидали душу као бесан пас
А све минуло у титрај би стало поднева јула
Двоје спознаше да љубав постоји – истина чиста
Сваким дамаром чули су њен пев у тишини дана
И како с ћутањем осећање најлепше олиста
Да свака реч је мисао безумљу лако продана
У загрљају среће видеше блистави тмине сјај
На знојавим длановима трагове минуле росе
И не слутише да сваки бескрај у себи носи крај
Да сви осмеси у крајичку усана туге носе
А живот, крвник или шерет, све је унапред знао
И кад су очи жене у страсти невино гореле
И кад је мушкарац додиром од свиле нежност брао
Да студ његова украшће лако жеље им недозреле
Суштина на измаку воље у нади тражи спас
Док безнађе недогледом се шири тупошћу чула
Сањару несни искидали душу као бесан пас
А све минуло у титрај би стало поднева јула
Author Details
Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Нема коментара:
Постави коментар