МОЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Ноћи вучјег зова

МОЈА



Ти си моја мисао на облацима белим
Ведрина лудом дану у крилу самоће
Истина свих истина коју одувек желим
Чедност коју иштем, смирај блуди и бесноће

Ти си мој додир једине плавети даљине
Светлост у глувој ноћи кад авети ме краду
Кад сам на пола пута од јаве до маглине
Твој глас ме увек врати у жељу вечно младу





Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио девет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.