МОЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Ноћи вучјег зова

МОЈА



Ти си моја мисао на облацима белим
Ведрина лудом дану у крилу самоће
Истина свих истина коју одувек желим
Чедност коју иштем, смирај блуди и бесноће

Ти си мој додир једине плавети даљине
Светлост у глувој ноћи кад авети ме краду
Кад сам на пола пута од јаве до маглине
Твој глас ме увек врати у жељу вечно младу



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима у Мачви. Пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски, енглески и бугарски, а афоризми на македонски језик. Он преводи поезију с руског језика. За поезију је награђиван у Русији, у Санкт Петербургу 2014. године. Покретач је и главни уредник електронског часописа за књижевност Суштина поетике. Живи у Глушцима.