МОЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског

МОЈА



Ти си моја мисао на облацима белим
Ведрина лудом дану у крилу самоће
Истина свих истина коју одувек желим
Чедност коју иштем, смирај блуди и бесноће

Ти си мој додир једине плавети даљине
Светлост у глувој ноћи кад авети ме краду
Кад сам на пола пута од јаве до маглине
Твој глас ме увек врати у жељу вечно младу


Нема коментара:

Постави коментар