СУШТИНА — Анђелко Заблаћански — Поезија

СУШТИНА



sustina
Убише суштину
и непролазност се изгуби
пред најездом обичности
и симболима грехоте

чедност забранише
нудећи лудост новог сјаја
а душе сахранише
пред ноге измишљених идола

о љубави певају
највећи крадљивци осећања
иако не знају
да љубав није реч већ поступак
прећутно нуђење доброте
и посебно стање духа

и куд овај пут води
кад безочно сваку наду гасе
тражећи суштину
у вечности трена
а не у трену вечности
нераскидивом трену вечности

Из збирке песама Игра сенки (2004)

Нема коментара:

Постави коментар