НЕДОУМИЦА - Поезија Анђелка Заблаћанског

НЕДОУМИЦА



Сву ноћ не знам с ким под чергом спавам
Занесен сам тобом или женом другом
Чији бол страстима снова искушавам
И с ким жудим зоре насмејане тугом

Сасвим већ изгубљен питам ноћну таму
Џелат ли сам себи ил' ме живот коље
А ноћ ми се смеје – вуче ме у јаму
Да страстима дам се попут какве дроље

Хоћу, све пристајем само не знам где је
Љубав у страстима ил' страст у љубави
Ни у чему вера – у чему безверје
Живот у поразу ил' у лажној слави

А сву ноћ под чергом са две жене спавам
Занесен и једном – занесен и другом
Али чији бол ме ноћас искушава
И с ким жудим зоре насмејане тугом

Нема коментара:

Постави коментар