МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 23 — Анђелко Заблаћански — Поезија

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 23



Ноћ се мачијим трагом
у сан ми нечујно прикрада
као некада
сладак уздах по соби се просипа
у загрљају драгом
жена као благост снена
у коси носи мирис невена
и моји прсти немирно луди
скупиће у длан
обрисе даљине у сан
да зора од жеље заруди
у теби, у мени – човеку у жени

Нема коментара:

Постави коментар