Зар ниси могла или ниси смела
Стишати урлик сједињених капи
И само дан или два да си хтела
Да станеш – чула би тло како вапи

Речна би корита чула да стењу
И плач детета и јауке мајке
И речи сиротиње о поштењу
Да ми смо сишли с Нојеве барке

О, да си хтела или смела бар ноћ
Да чујеш праведнике како ћуте
Док капима нечастиви дају моћ
Сакривши злобу под твоје скуте

Чија си робиња – бар реци јасно
Ти што нам животе узе лако
У страшном умирању и безгласно
Са чијих небеса си хладна рако

Зар ниси могла или ниси смела
Бар месечину да проспеш њивом
Да нам се виде препуна ждрела
И боје наде на лицу нам сивом

Али си презрела сву нашу муку
Нечастивима служила си верно
С њима се смејала нашем јауку
Ти, коју увек волесмо безмерно

(У потопу маја 2014. године)