НОЋ СЕ ФИЈУКОМ ВЕТРА... — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Мали ноћни стихови

НОЋ СЕ ФИЈУКОМ ВЕТРА...



58.

Ноћ се фијуком ветра облачи
а моја душа гола
од студени не уме да се крије
с врхова илузије
гасе се звездана кола
већ је и мали мрав од мене јачи
а хтедох једино свитања
да њеним очима јавим
на грудима јој такнем сен јутра
и јуче – и данас – и сутра
да зумбулима модроплавим
украдем мирисе њеног ћутања

Из збирке Мали ноћни стихови (2019)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.