МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 58 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 58



Ноћ се фијуком ветра облачи
а моја душа гола
од студени не уме да се крије
с врхова илузије
гасе се звездана кола
већ је и мали мрав од мене јачи
а хтедох једино свитања
да њеним очима јавим
на грудима јој такнем сен јутра
и јуче - и данас - и сутра
да зумбулима модроплавим
украдем мирисе њеног ћутања

Нема коментара:

Постави коментар